“Gospođo, ja stojim ispred te igračke već 15 minuta i razmišljam se da je kupim, dakle, prva sam je videla i molim vas ne gurajte se pa na šta vam to liči !”
Dok kupujem poklon za svoje dete čujem besan glas nervozne gospodje koja popreko gleda ženu pored sebe koja je želela da pogleda istu igračku.
Probijam se kroz gužvu, češemo se ramenima jedni o druge, primećujem da smo svi manje-više nervozni, ljuti. Nova godina je za par dana i treba ispod jelke nagurati što više poklona za što više dragih ljudi.
Čujem, prijateljica je kupila poklončić i komšinici kojoj nije želela da pozajmi 500 dinara pre neki dan i zbog toga su u malo lošijim odnosima, ali kaže draga joj je pa će joj uzeti neku sitnicu, šta je to 250-350 dinara, neka zna da joj je draga.
Kuma je podigla keš kredit u banci sa strašno pogodnom kamatnom stopom da može da napravi baš bogatu večeru 31.i prepuni prostor ispod jelke poklonima. Ionako će ostati od večere za dva dana pa neće morati u prodavnicu za doručak i večeru.
Pitah je da li je vodila maleckog na Deda Mraza u tržnom centru ne očekujući da će biti razjarena mojim pitanjem “Pa dobro ko stvarno za to ima vremena, misliš li ti da oni veruju u deda mraza još uvek? Hajde molim te, koji crni deda mraz, gde imam snage još time da se bavim, starijoj sam dala zadnji keš koji sam imala za tu prokletu proslavu, šta li će piti i jesti za te pare Boga pitaj nisam ni osetila kad je prestala da veruje u Deda Mraza”. Mislim se ja dragi moji “Verovatno kada je nekoga od nas videla kako znojav i besan dovlači brdo nekih glupavih sitnica i pakuje za celu familiju i poznanike nervozan što je istresao novčanik na gluposti koje će istim tim ljudima skupljati prašinu do sledećih praznika”, tad su verovatno prestali da veruju u čaroliju Deda Mraza.
Prijatelji su baš sinoć bili na kafi, jako su zabrinuti, “pa sva su deca pobogu dobila te skupe kamione kako da sad mi sinu kupimo samo onaj auto što ispušta zvuke i svetli. Možda da mu uzmemo tri takva kamiona za Božić?”
Sve oko nas je ukrašeno, blješti na sve strane. I u autobusu se oseća duh praznika. Ljudi su “praznično namršteni”, sa lica im čitam, da se prebrojavaju koliko poklona moraju kupiti najmilijima pa onima za koje znaju da će ih kupiti njima, pa onima koji su im prošle godine kupili poklone a da to uopšte nisu predvideli.
-“Da li je sledeća plata blizu ?”
-“ Treba spremitii Božić… Badnji dan nije strašan posno je … ali Božić mora biti bogat, jesmo li hrišćani ili nismo Bogamu”
- “Eh a baš je slava bila pre nedelju dana pa smo se istrošili. Prenaporno je bilo ta tri dana pa se još uvek nismo odmorili kao ljudi. Sad će proći praznici pa će biti lakše “
I tako u krug …. Borimo se sa pravilima koje nam je nametnula tradicija koju smo sami menjali iz decenije u deceniju. Komšinici kojoj nismo pozajmili 500 dinara kada joj je to bilo najpotrebnije kupićemo poklon od 350 dinara jer to tako treba? Nećemo okititi jelku sa decom uz neki Božićni film jer moramo da letimo po prodavnicama i kupujemo poklone za komšinice, prijatelje i poznanike. Napunićemo trpezu hranom koju ćemo jesti tri dana jer smo se istrošili i na kraju pola baciti jer smo je previse napravili. Možda je u toj bačenoj hrani još 150 dinara koje bi dodali na onih 350 pa komšinici umesto poklona pomogli kada joj je to najpotrebnije.
Robujemo predrasudama, novodobnoj tradiciji, pravilima društva i sujeverju. A toliko toga lepog ispred nas, ispred nosa, tu, baš tu gde sada gledate. Smeši nam se tračak mira, sreće i ljubavi koju sami oko sebe i dragih ljudi možemo stvoriti.
Okititi jelku u krugu voljenih, pogledati film sa svojom decom i naučiti ih šta je Božić i zašto je važno da ga proslavljamo sa skromnim poklonima i bogatim zagrljajima, sa mirom u srcu i duši .
Ja sam se odlučila da ove godine u pidžami sa šoljom kakaa sačekam narednu godinu gledajući film sa svojim najdražim bićima, sa toplinom u srcu misleći na one koji nisu sa nama a koji su nas naučili pravim vrednostima. Ubedjena sam da će naredna godina biti utoliko bolja, veselija i srećnija nego sve prethodne koje smo dočekali u šljaštećim haljinama sa praznim dzepovima i kojima su prethodili burni
i nervozni dani.
Probajte ako već niste ,možda promenimo time mnogo više nego se na prvi pogled čini da bi mogli promeniti
Srećne, mirne, čudesne praznike vam želim !

Marija Davidović Lazić