Sreću čine stvari male

Sreću čine stvari male.
Čovek je u večnoj potrazi za srećom. Sve što radi, radi da bi bio srećan. Stvara karijeru, zarađuje novac, traži ljubav svog života i još mnogo, mnogo toga u neprestanoj potrazi za srećom. Sreća je drugačija za svakoga. Ono što jednu osobu čini zadovoljnom i srećnom drugoj može da znači vrlo malo. Zato prvo treba da shvatimo šta je to što nas zaista usrećuje da bi znali šta treba da tražimo. Često sledimo tuđe puteve ka sreći što nas na kraju vodi ka razočaranju. Stavovi koje nameću porodica,okolina, društvo, mediji mogu da nam zamagle vidike da ne prepoznamo šta je to što mi zaista želimo. Danas smo preplavljeni raznim knjigama i učenjima koja dolaze sa zapada a koja govore da je čovek rođen da bude srećan, da ne pati, da stalno bude veseo i raspoložen. Ponekad mi se učini da nam se sreća nameće kao tortura. Nisam pristalica teorija zavere ali mi je tu ipak nešto sumnjivio. Svet je u strahu od rata, terorizma, zagađenja i uništenja planete a nama pričaju da treba da budemo srećni i da ne brinemo jer sve zavisi samo od nas i naših stavova i odluka a ne od nekih ludih naučnika i političara. Istina je zapravo da smo svi odgovorni. Ono što se događa u našem životu utiče na nas i na našu porodicu i ljude oko nas ali i ono što se događa u društvu u kom živimo uslovljava naš život. Povezani smo mnogo više nego što smo svesni. Čovek je socijalno biće i sve što se događa oko njega utiče jako na njegov život. Ma kako nama bilo dobro ne možemo da budemo srećni ako ljudi oko nas pate. Sazdani smo od vrlo kompleksnih emocija i sve naše emocije imaju važnu ulogu u našem ličnom razvoju. Ponekad tuga i patnja mogu da nas nauče mnogo, da nam pomognu da se zagledamo dublje u sebe. Kako reče profesor Jovan Marić:“patnja je emocija koja oplemenjuje.“ Nararavno kada patnja predugo traje ona vodi u ozbiljne probleme ali povremeno, ma koliko bila teška može da nas osvesti i vrati na pravi put. Često može da nas vrati nama samima. Šta bi se dogodilo kada bi čovek uspeo da postigne stanje stalne sreće. Verovatno bi se vremenom navikao na svoju sreću kao što se navikne i na sve drugo i ne bi ni bio svestan da je srećan. Onda bi krenuo u potragu za nečim drugim što bi ga moglo ispuniti. Toliko je lepote oko nas i u nama na koju smo se navikli i koju više uopšte ne primećujemo. Zato je valjda, na ovoj našoj planeti sve sazdano od suprotnosti: život i smrt, dan i noć, zdravlje i bolest, radost i tuga, sreća i nesreća... Čovek na žalost više žali za onim što nema nego što uživa u onome što ima. Ili što je još gore postaje svestan vrednosti nečega ili nekoga tek kad to izgubi. Ko zna možda ima istine u stihovima Desanke Maksimović da je sreća lepa samo dok se čeka. Kako onda posle svega biti srećan. Veoma jednostavno. Uživati u životu i svim radostima koje on donosi. U onim malim svakodnevnim životnim radostima kojima tako često ne pridajemo značaj. Upravo su ti mali, naizgled nevažni događaji ono što naš život čini lepim i ispunjenim. Sreću čine stvari male. Sve te sitnice koje nam ispunjavaju život su prava sreća na koju često ne obraćamo dovoljno pažnje i koje nismo svesni: šetnja sa voljenom osobom, kafa sa prijateljicom, osmeh deteta, igra sa kućnim ljubimcem, prvi cvet u vašoj bašti... Kada ste poslednji put posmatrali zalazak Sunca sa vaše terase ili nebo okićeno zvezdama u toploj letnjoj večeri? Ako umete da uživate u takvim sitnim zadovoljstvima onda umete da uživate u životu i da prepoznate pravu sreću kada se pojavi u svom njenom sjaju. Svi jurimo za nekim velikim stvarima i velikim postignućima zbog kojih ćemo na kraju biti srećni. Kako kažu psiholozi ljudi često odlažu sreću dok ne završe školu, dok se ne ožene, ne naprave kuću, izvedu decu na put... I tako život prođe dok oni sve to srede. Sreća se ne čeka u njoj se uživa onda kad se pojavi jer nikad ne znate kada će ponovo proći pored vas. Retki su srećnici koji se mogu pohvaliti izuzetno zanimljivim i uzbudljivim životom. Zato za nas obične smrtnike ostaje da se potrudimo da uživamo u svakom trenutku i svakom danu svog života. Pored svih obaveza i problema i borbe sa životom koju svakodnevno vodimo, svakoga dana se dogodi i nešto lepo što nam može izmamiti osmeh na licu. Taj trenutak lepote i radosti treba da osvestimo i da ga što duže zadržimo jer to je prava sreća.

Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Duo Moderato - Igra za dvoje

Iosif Ivanovici - Danube Waves ( Valurile Dunării ) Budapest Strauss Ensemble

Idi na vrh