Neki tip sreće svog starog prijatelja, koji pokušava da uspe u životu, ali mu to nikako ne polazi za rukom. „Moraću da mu dam neki dinar“ misli. Te noći, međutim, otkriva da je njegov stari prijatelj postao bogat i rešio da podmiri sve dugove koje je napravio tokom godina.
Odlaze u jednu kafanu gde su obično zajedno sedeli i on plaća piće za sve. Kada su ga upitali za razlog tako naglog uspeha, objašnjava da je do pre nekoliko dana živeo kao Drugi.
- Ko je Drugi? – pitaju.
- Drugi je ono što su me naučili da budem, ali što nisam ja. Drugi veruje da je čovekova obaveza da provede čitav život zaokupljen brigom kako da uštedi novac da ne bi umro od gladi kad bude ostario. Toliko razmišlja i tolike planove kroji, da otkriva da je živ tek kad su njegovi zemaljski dani pri kraju. Ali tada je već suviše kasno.
- A ko si onda ti?
- Ja sam ono što bilo ko od nas jeste, ukoliko sluša svoje srce. Osoba koja se divi tajni života, koja je otvorena za sva čudesa, koja se raduje i oduševljava onim što radi. Jedino što mi Drugi, iz straha da se ne razočara, nije dozvoljavao da se razmahnem.
- Ali postoji patnja - kažu prisutni.
- Postoje porazi. Ali njih niko ne može da izbegne. Zato je bolje da izgubite nekoliko bitaka u borbi za svoje snove nego da budete poraženi, a da pri tom čak i ne znate za šta ste se borili.
- To je sve?- pitaju ljudi u kafani.
- Jeste. Kad sam to otkrio, probudio sam se s čvrstom odlukom da budem onakakv kakav sam zapravo oduvek želeo da budem. Drugi je ostao tamo, u mojoj sobi, da me gleda, ali nisam ga više puštao da uđe- iako je pokušavao više puta da me zastraši, da me primora da mislim na budućnost.
- Od trenutka od kad sam isterao Drugog iz svog života, Božanska energija učinila je svoja čuda.

Paulo Koeljo
„Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala“