hotel Kopaonik

Lukovska Banja je smeštena na istočnim padinama Kopaonika u južnoj Srbiji, opština Kuršumlija. Sa svojih 681.m nadmorske visine ovo je najviša banja u Srbiji. U ovoj banji ima 37. izvora termalne vode temperature od 28. do 69. stepeni i po tome ona spade među najbogatije u našoj zemlji. Zbog lekovitih svojstava vode koja pomaže kod raznih vidova reumatizma, osteoporoze kao i kod povreda u ovoj banji je najrazvijeniji zdravstveni turizam i najveći broj gostiju je starija populacija kod koje su ovi problem i najizraženiji.
U Lukovskoj Banji postoje dva hotela. Prvi je Kopaonik, napravljen je 2000. godine a renoviran 2014. Drugi je hotel Jelak koji je izgrađen 2009.godine. Mi smo boravili u hotelu Kopaonik koji poseduje otvoren i zatvoren bazen i wellness centar. Hotel je udoban i čist. Postoji program za rekreaciju, staze zdravlja, turistički obilasci… Posebno bih istakla jako ljubazno osoblje. Ono na čemu mora još da se poradi je hrana koje ima dovoljno ali ukus i kavalitet bi mogli biti bolji.
Ljudi u ovoj banji se trude da privuku što više sportista na pripreme s obzirom da se pored bazena grade i sportski objekti. Naglasila bih da je draž ove banje mogućnost da se u zimskom periodu skijate na stazi dugoj 300. metara a da potom uronite u bazen sa toplom teramlnom vodom.

hotel Jelak

Pored zdravstvenog i sportskog turizma ova banja bi mogla biti pravi raj za ljude željne odmora, mira, tišine, za poslovne ljude i menadžere.
Ovaj kraj ima dugu i bogatu istoriju a sama banja se spominje još u rimskim spisima. Individualno ili organizovano možete obići neki od zanimljivih kulturno-istorijskih spomenika. Tu je pre svega, crkva Svetog Mine u Štavi, udaljena 6 km od banje. Ova crkva je podignuta u 16. veku i izgrađena je od tesanog kamena sa dobro očuvanim freskama. U Kuršumliji postoje dve crkve iz 12. veka, prve zadužbine Stefana Nemanje, posvećene Svetom Nikoli i Presvetoj Bogorodici. Takođe, možete da posetite neolitsko naselje Pločnik staro 7500 godina, udaljeno 48 km od banje. Na lokalitetu je rekonstruisano selo iz tog perioda. I naravno tu je i nezaobilazna Đavolja Varoš udaljena 63 km od banje.
Lukovska Banja nije urbana banja i u tome i jeste njena posebnost ipak po mom ličnom mišljenju mogli bi da se potrude da je malo više urede a da se ne izgubi njena prirodnost. Pre svega korito rečice koja protiče kroz ovu banju je prilično neuredno i zakorovljeno a moglo bi da se napravi lepo šetalište, samo da se pokosi, očisti i naprave staze. Nedostaju trotoari, mini pijaca za voće i povrće i domaće proizvode, narodnu radinost, suvenire... I još sitnica koje bi mogle da učine ovu banju atraktivnijom. 

Populrnost ove benje sve više raste baš zbog lekovitosti njene vode, zato je ove godine počela gradnja i trećeg hotela. Kako je banja uklještena u maloj kotlini ukoliko uskoro ne naprave neki urbanistički ili prostorni plan mogli bi se vrlo brzo suočiti sa nedostatkom prostora. Još jedan problem bi mogao da se pojavi a to je manjak bazena jer se u banji gradi sve više apartmana a gosti tih apartmana su upućeni na hotelske bazene. Današnji gost je razmažen i zahtevan i nije mu lako udovoljiti. U modernim banjama se podrazumeva da postoji puno bazena sa raznim pratećim sadržajima. Uostalom, mogli bi da se ugledamo na Slovence i Mađare koji su napravili prave turističke atrakcije od svojih banja.
Topla voda ove banje bi mogla da se koristi i za zagrevanje ili izgradnju plastenika ali u Srbiji još uvek nema dovoljno sluha za to. Bogom dano blago nam otiče u nepovrat. Imati ili umeti pitanje je sad?
Lukovska Banja je banja u razvoju. Poseduje velike potencijale da jednog dana bude jedna od najboljih banja u Srbiji. Da li će ljudi koji rukovode ovom banjom uspeti to da iskoriste ostaje da se vidi.