Da je Beč omiljena destinacija Srba ali i ljudi sa prostora bivše Jugoslavije mogli smo i sami da se uverimo kada smo tokom posete dvorcu Šenbrun imali mogućnost da slušamo audio-vodiča na srpskom. U Beču živi oko 200 000. Srba ili ukupno jedna petina stanovništva. Zbog toga ga s pravom nazivaju najvećim srpskim gradom u Evropi. U njemu takođe, živi i mnogo ljudi iz repubilka bivše Jugoslavije zato vam u ovom gradu nije potrebno znanje ni nemačkog ni engleskog jezika jer uvek je tu negde neko naš da pomogne.
Beč je jedan od najstarijih evropskih gradova. Bio je prestonica Habsburške monarhije koja je trajala oko šest vekova. Sa ovako dugom i bogatom istorijom normalno je da je prepun kulturno istosrijskh spomenika koje valja videti. Ono što turističke agencije najčešče preporučuju da se vidi su Zimski dvorac, Šenbrun - letnja rezidencija Habsburga, dvorac Belvedere a tu je i gradska kuća, trg Marije Terezije, Stefan plaz kao i brojne galerije i muzeji. Svoj procvat ovaj grad je doživeo u 18.veku kada su izgrađene mnogobrojne značajne građevine među kojima su dvorci Šenbrun i Belvedere. Dvorac Belvedere je izgradio princ Eugen Savojski koji je imanje na kom je dvorac sagrađen dobio kao poklon za svoje ratne zasluge. Ime ovog dvorca znači lep pogled i iz njega je zaista prelep vidik na grad Beč.
Beč je danas univerzitetski, kulturni i trgovinski grad i jedan je od najvažnijih kongresnih centara u svetu.

Dvorac Belvedere

Na istoriju habsburške monarhije i grada Beča poseban uticaj imala je Marija Terezija jedan od poslednjih vladara ove dinastije i jedina žena vladarka u istoriji austrijske carevine. Njen otac Karlo VI nije imao muških potomaka i zato se potrudio da zakonima, dekretima i dogovorima obezbedi presto svojoj kćerki. Za Karlova života svi su pristali da Marija nasledi tron ali kako to obično biva sve se promenilo nakon njegove smrti pa je Marija morala sedam godina da ratuje kako bi potvrdila i ucvrstila svoju vlast.
Ova kraljica je rodila 16 dece, 11 kćerki i 5 sinova. Habsburzi su imali devizu od koje bi mi mogli mnogo da naučimo: „Neka drugi ratuju, mi ćemo da rađamo decu.“ Bilo je to doba feudalizma, nacionalna svest još nije bila toliko jaka pa se ženidbom ili udajom sinova i kćeri jedan posed mogao premestiti iz jedne države u drugu. To je Marija imala na umu kada je rodila toliko dece. Ona je bez rata, na osnovu dobro sklopljenih brakova svoje dece jako proširila teritoriju austrijske države. Sve njene kćerke nosile su ime Marija i još jedno ime. Možda najčuvenija njena kćerka je francuska kraljica Marija Antoaneta, žena Luja XVI, koja je završila na giljotini za vreme francusko –buržoaske revolucije.

Dvorac Šenbrun

Kraljica Sisi

Još jedna žena iz dinastije Habsburga je pobudila moju pažnju a verovatno i svih koji posete Beč to je kraljica Elizabeta zvana Sisi, žena Franca Jozefa. Ona nije ostavila traga u političkom životu zemlje ali je svojom lepotom očarala tadašnju Evropu. Važila je u to vreme za najlepšu ženu Evrope. Da lepota nije zalog za sreću potvrđuje nam i njena životna priča. Puno je propatila zbog svoje svekrve nadvojvodkinje Sofije, koja je nije volela i trudila se da joj zagorčava život. Sisi je bila za to vreme vrlo samostalna i nezavisna i nije podnosila krut i uštogljen život na dvoru a Sofija je pokušavala da je ukroti i kontroliše. Njen suprug Franc Ferdinand nije mogao da se izbori sa ženom i majkom zato se veoma posvetio radu. Bio je pravi radoholik i njegov radni dan je počinjao veoma rano i trajao do kasnih noćnih sati. Nadvojvotkinja Sofija je čak uspela da preuzme starateljstvo nad njenom decom koje je Sisi povratila tek posle Sofijine smrti. Da bi pobegla od takvog života na dvoru Sisi je puno putovala. I pored brojnih putovanja često je zapadala u depresiju. Kako je sama govorila putovanje ju je činilo srećnom a ne stizanje na odredište. Posle smrti svekrve izgledalo je da je  povratila dobro raspoloženje i samopouzdanje. Provodila je više vremena dvoru, sa svojom porodicom, sve dok je lična tragedija nije ponovo bacila u ponore očajanja. Njen sin i prestolonaslednik Rudolf pronađen je mrtav sa svojom ljubavnicom Marijom Vetserom. Njegova smrt ni do danas nije razjašnjena a Elizabeta se od nje nikada nije oporavila. Do kraja svog života je nosila crninu. Putovanja su predstavljala njen život ali i njen kraj. Na jednom putovanju u Švjcarsku ubio ju je italijanski anarhista. Kažu da je suprug nikada nije preboleo. 

Ova žena je veoma bila svesna svoje lepote i jako se trudila da je održi. Imala je bujnu dugu kosu i tretman pranja i češljanja njene kose trajao je satima. Ustajala je u ranu zoru i počinjala sa svojom negom. Vodila je računa o ishrani i redovno vežbala. Neki misle da je ona začetnica fitensa. Puno je šetala a volela je i jahanje.

Lepotu jednog grada ne čini samo njegova istorija i arhitektura već pre svega narod. Kažu da Austrijanci nisu tako kruti i hladni kao Nemci i da su skloniji hedonizmu a to pripisuju uticaju slovenskih naroda kojima su vekovima vladali a koji i danas u velikom broju žive na njihovim prostorima.
Beč je je nekoliko puta proglašavan najboljim gradom u svetu, za život običnog čoveka pa i u 2017.godini. Zar je onda čudno što toliko ljudi želi da živi u ovom gradu.

Simbol novog Beča: Dunavski toranj sa koga se pruža prelep pogled na grad

Ono što me uvek zadivi kada boravim u Evropi je njihova briga za životnu sredinu, ni Austrija u tom pogledu nimalo ne zaostaje. Putujući kroz ovu zemlju odličnim autoputevima videli smo da postoje nadvožnjaci za životinje. Autoputevi često presecaju staništa životinja i njihove puteve zato su se oni potrudili da izgrade ove nadvožnjake koji su prekriveni zemljom i travom kako bi omogućili nesmetano kretanje životinja.
I za kraj, biti u Beču a ne probati čuvenu bečku šniclu, i još čuveniju Saher tortu je nedopustivo. Naravno da to nisu jedini specijaliteti kojima se ovde možete počastiti ali su svakako najpoznatiji.