Ovu lepu priču sam davno čula i poželela sam da je podelim sa vama. U njoj se govori o tome kako nam Bog pomaže a kako mi često to ne umemo da prepoznamo. Malo je ljudi koji oprhavani brigama i problemima bar nekad ne pogledaju u nebo i ne zatraže pomoć od Boga ili neke više sile i tada često očekujemo čuda. Najbolje bi bilo kad bi nam se Bog lično javio ili poslao nekog svog andjela ili nekog čarobnjaka koji zamahne štapićem i sve naše muke za tren iščeznu. Kada Bog želi da nam pomogne on to čini preko naših bližnjih: porodice, rodbine, prijatelja...

A evo i priče.

U jednom selu živeo je veoma dobar i pobožan čovek. Dočekao je on tako u miru i veri i starost kada je njegovo selo iznenada zadesila poplava. Meštani su počeli da beže iz sela u strahu od vode. Neko je došao da ga pozove da pođe sa njima ali on je samo odmahnuo glavom i rekao: „Idite vi a mene će Bog spasiti:“ Posle izvesnog vremena kada je voda već uveliko ušla u kuće jedan od komšija je ponovo došao po njega ali je on ponovio istu priču: „Idite vi mene će Bog spasiti:“ Celo selo je bilo potopljeno samo su se vrhovi kuća nazirali iz vode, starac se nekako uspeo na krov svoje kuće gde je sedeo kada su njegovi zemljaci, čamcem i po treći put došli da ga zovu da ide sa njima. I ovoga puta im je odgovorio da će njega Bog spasiti. I naravno on se utopio. Sada, na drugom svetu, našao se pred Gospodom koga upita: “Zašto si Gospode dozvolio da se ja udavim kad sam te celog života verno služio.“ Bog uze neku veliku knjigu pogleda je i reče:„Ovde piše da sam ti ja tri puta slao pomoć ali si ti odbio.“