„Budite promena kakvu želite da vidite u svetu“ - Gandi

Ratovi i krize ekonomske a sada i ekološke uobičejena su pojava u ovom našem svetu. Boja kože, nacionalnost, religija ...stvaraju često nepremostive razlike među ljudima. Korona virus je narode ujedinio brže od svih globalista. Ujedinio nas je u strahu od bolesti i strahu od smrti. Koliko puta ste u proteklih par meseci osetili taj strah kod ljudi, videli ga u očima, na licu čuli u glasu? Šta će nam doneti budućnost i kakav svet ostavljamo našoj deci su samo neka od pitanja koja se čuju ovih dana. Nesigurnost i pesimizam se polako uvlače u naše živote možda i zato što se ovaj virus toliko raširio po svim kontinentima. Čak ni prvi ni drugi svetski rat nisu bili tako rasprostranjeni. Sve dok nesreća ne zadesi nas i naše bližnje mi se mnogo ne uznemiravamo. Ratovi na Balkanu u Africi, Aziji bili su tamo negde daleko od civilizovane Evrope i Amerike. U njihove domove mogli su stići samo putem TV a i zato je postojalo rešenje, zove se daljinski upravljač. Prvi put od drugog svetskog rata nešto nepoznato, što može da ugrozi naše živote zakucalo je na sva vrata. I odjednom primećujemo da ljudi počinju da razmišljaju, da se bude, da se pitaju zbog čega sve ovo? Šta je to u nama što nam ne dozvoljava da od zemlje napravimo raj a ne bojno polje kao u proteklih nekoliko hiljada godina. Zar ne možemo da živimo u miru, ljubavi i slozi? Možda i možemo ali ne zaboravite da je rat veliki biznis. Kada su kraljevi ostajali bez novca kretali bi u pljačkaške pohode na druge države. Ništa se nije promenilo do danas. Pošto je rat bio i ostao odličan posao pokušavaju da nas na to priviknu kroz filmove posebno holivudske produkcije prepune leševa i krvi do kolena. Kao da ovakvim filmovima žele da probude životinjske nagone u nama. Moram da se izvinim životinjama zbog ovog komentara jer one ubijaju samo kad su gladne ili brane svoju teritoriju. Čovek, to „uzvišeno i najrazvijenije“ biće na ovoj planeti je jedini koji ubija iz zadovoljstva.
Sada je najvažnije pitanje možemo li mi mali, obični ljudi da učinimo nešto za sebe, svoju decu, svoju planetu. Da možemo! Čovečanstvo je zbir pojedinca. Što je više dobrih, poštenih i plemenitih ljudi to će celo društvo biti humanije. Kako kaže stara izreka ako hoćemo da menjamo svet, menjajmo sebe. Budite dobri da bi vam se dobrim vratilo. Trudite se da manje kritikujete i osuđujete jer u svakoj situaciji i svakoj osobi postoji nešto dobro. Ono što je najvažnije volite sebe, volite svoje bližnje, volite sva bića na ovoj planeti i ovu prelepu planetu jer sve je to Bog stvorio. Ne plašite se da pokažete i širite svoju ljubav jer kako neko reče: „Samo se ljubav deljenjem uvećava.“
Ako hoćemo mir u svetu, moramo prvo da ga negujemo u sebi i svojoj duši. Biti smiren i opušten danas nije lako ali se može. Ovog proleća ste često mogli da slušate savete psihologa kako pobediti stres. Evo nekih od tih saveta:
-Družite se što više sa pozitivnim ljudima.
-Ne gledajte vesti i crne hronike.
-Izbegavajte filmove pune nasilja.
-Budite fizički aktivni jer fizička aktivnost oslobađa od stresa i straha.
-Pronađite neki način opuštanja (crtanje, pevanje, ples, pisanje, pletenje, gajenje cveća...) ili naučite neku tehniku za opuštanje.
Ukoliko budete uspeli da što više ostanete smireni i tako reagujete to će se pozitivno odraziti na vaš kompletan život, na vaše zdravlje i na vašu okolinu.
istoričari kažu da je za oko 8000 godina koliko postoji ova naša civilizacija samo 300 i nešto dana proteklo u miru, sve ostalo vreme negde na zemlji se vodio rat. Da ipak može i drugačije govori podatak da postoje narodi koji nikad nisu ratovali. Na žalost oni su retki ali postoje, takva je bila minojska civilizacija sa Krita. Iako su bili okruženi ratničkim i osvajačkim narodima oni su živeli u miru sa svim susedima.
Jedna teorija kaže da je potrebno da samo 10 posto neke populacije evoluira kako bi se cela zajednica promenila. Ako je tako i ako se to može primeniti na ljudski rod onda je potrebno da samo deset posto ljudi mržnju zameni ljubavlju da bi se ovaj svet preobrazio. Bože, zar je moguće da nas nema toliko? Ili su se možda oni dobri sakrili u mišje rupe stalno se povlačeći pred zlom?