Bolesti srca i krvnih sudova glavni su uzročnik smrti i u svetu i kod nas, a zašto je to tako saznaćete u našem čalnku. 

Mnogo je uzroka ali glavni među njima su šećrna bolest, visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje, povećane masnoće u krvi. Sve su ovo uzroci na koje možemo delovati ali nažalost broj osoba sa svim ovim problemima iz dana u dan se povećava i što najviše zabrinjava starosna granica se sve više pomera ka mlađem životnom dobu. Kineska poslovica koja kaže "Ma ko bio otac nekoj bolesti majka je nepravilna ishrana" ili naša narodna izreka "Zdravlje na usta ulazi" najbolje govore koliki udeo današnji način ishrane ima u nastanku i gojaznosti i visokog krvnog pritiska i šećerne bolesti i na kraju  bolesti sa fatalnim ishodom kao što su infarkt srca ili moždani udar. Naravno ništa se ne može posmatrati izolovano, veliki uticaj ima i hronični stres na koji je najteže delovati a i ima faktora rizika na koje ne možemo uticati kao što su godine života i nasleđe. Mnogo se piše i priča o svim ovim problemima ali ni naučnici ne vide način da se trend povećanja gojaznosti i šećerne bolesti zaustavi. Pisaćemo o svakom od ovih problema posebno, a evo danas o najvećem a to je gojaznost.

Zašto je gojaznost najveći problem?

 Pre svega zato što više od polovine čovečanstva ima preteranu telesnu težinu ili je gojazno (a šta je to preterana telesna težina videćemo kasnije) i što ne postoji gojazna osoba koja bar jednom u žvotu nije bila na nekoj dijeti a koliko gojaznih toliko i dijeta. Nekom drugom prilikom govorićemo i o tome koliko je gojaznost veliki i psihološki i socijalni problem.
Gojaznost je hronična  bolest ali i faktor rizika za mnoge hronične nezarazne bolesti pri čemu je nezavistan faktor rizika za Arterijsku hipertenziju i Šećernu bolest. Kad kažemo da je gojaznost bolest moramo samo naglasiti da ona nema svoje karaktristike kao druge bolesti (izuzev vizuelnog efekta) već se ispoljava svojim komplikacijama o kojima smo pisali. Gojaznost karkteriše povećanje masnih depoa i u svakodnevnoj praksi procenjuje se pomoću takozvanog indeksa telesne mase ( BMI engleski ) koji predstavlja odnos između telesne težine izražene u kg i kvadrata visine izražene u m. Evo jednog primera da vidimo kako je to lako odrediti. Ako je neko visok 1,7 m  tezak 72 kg njegov BMI je72 : (1,7x1,7) = 72:2,89= 24,9 Kod odraslog stanovništva gojaznost postoji ako je BMI veći od 30, normalna uhranjenost je od 18,5 do 24,9 a od 25 do 29,9 je predgojaznost ili preterana telesna težina. Prema epidemiološkim podacima u Srbiji više od polovine odraslih stanovnika ima problem prekomerne uhranjenosti pri čemu je oko 18% gojazno. Gojaznost je postojala oduvek pa čak i na zidovima pećina nađeni su crteži koju prikazuju gojaznog čoveka. Nekada je gojaznost kod žena bila simbol plodnosti a kod muškaraca odraz bogastva ali se i razlikovala tzv muška i ženska gojaznost. Mušku gojaznost je odlikovalo nagomilavanje masnog tkiva u predelu gornjeg stomaka i grudnog koša a žensku gojaznost je odlikovalo masno tkivo u predelu bokova i donjeg dela stomaka.

Glavni problem danas, kod gojaznosti je taj što je sve više tzv muške gojaznosti i kod žena i kod muškaraca a prema poslednjim svetskim preporukama obim struka je glavni kriterijum za procenu  opasne gojaznosti odnosno gojaznosti koja u krajnjem dovodi do zadebljanja i zapušenja krvnih sudova. Danas se zna da je pojasna gojaznost povezana sa smanjenom osetljivošću ćelija na delovanje insulina što vodi u povećanje šećera u krvi tako da rizik za šećernu bolest raste sa povećanjem struka i to kod žena od 80 cm, pa nadalje a kod muškaraca od 94 cm. Znači svoj rizik za pre svega šečernu bolest, a onda i ostale komplikacije možemo proceniti odmah ako uzmemo običan krojački santimetar i izmerimo sebi obim struka ali ne kao što mere krojačice tamo gde smo najtanji već u predelu pupka odnosno na sredini između donjeg rebra i kuka. Do pre nekoliko godina gornja granica za obim struka bila je 88 cm za žene i 101 cm za muškarce.Videli smo iz gornjeg teksta da je ta granica sada pomerena jer su mnogobrojna istraživanja pokazala da sa svakim cm rasta u obimu struka raste i rizik za sve neželjene događaje. Šećerna bolest je oko tri puta češća kod osoba koje imaju prekomernu telesnu težinu u odnosu na one koje nemaju. U SAD je oko 85% osoba sa šećernom bolesti gojazno.

Gojaznost je bolest na koju utiče mnogo faktora i koja je već poprimila razmere epidemije i baš zbog toga se još uvek smatra neizlečivom.

Nastavice se ...