Reklo bi se da smo postali zaluđeni zdravljem, zdravom ishranom i večnom mladošću. Verovali ili ne ali najbrojniji i najposećeniji su sajtovi o hrani. Preplavljeni smo raznim sistemima ishrane koji nam obećavaju dug i zdrav život. Tu je pored hrane još mnogo saveta o vežbanju, opuštanju, zdravom stilu života, isl.. Svake godine se javlja neki novi trend koga sledeće smenjuje još zvučniji, sa još većim obećanjima. Mnogo ljudi na žalost ne kritički prihvata sve što im se nudi  zbog čega  mogu i da ugroze svoje zdravlje. Često ne obraćamo pažnju na činjenicu da razne stručne savete dele oni koji baš i nisu stručni za to. Ukoliko zaista želimo da živimo zdravije treba da potražimo savet od ljudi koji su za to školovani. Ali pored lekara, nutricionista, stručnjaka za fitnes i ostalo prvo treba da nuačimo da slušamo svoje telo. Naš organizam je neverovatna mašina, pravi biokompjuter a možda i više od toga. Njegova prilagodljivost različitim uslovima življenja i njegova sposobnost oporavka su potpuno neverovatni. Mi na žalost jako malo poznajemo svoje telo. Znamo samo onoliko koliko nam je potrebno za svakodnevno bitisanje a možda ni toliko. U telo smo uglavnom zagledani zbog njegovog izgleda. Procenjujemo koliko smo  lepi, ružni, debeli, mršavi... Najčešće smo vrlo kritični prema sebi i skoro uvek nam nešto fali. To što u našem telu stanuje naša duša kao da nam nije važno. Mediji diktiraju kako treba da izgledamo: vitki, lepi, zategnuti, jaki, uspešni, bogati, savršeni ... I tako ispunjavajući želje svog ega bezobzirno se trošimo sve dok jednog dana ne počnemo da poboljevamo. Tada shvatamo da je zdravlje najvažnije al mnogima je već kasno. Kada spoznamo koliko je ljudski organizam savršen, kakve sve fiziološke funkcije obavlja, kako se regeneriše onda nam tek bude jasno kakav je naš stepen destrukcije prema njemu. U našem materijalnom svetu telo je samo skup kostiju, mišića, organa....  Ponekad me odlazak kod lekara podseća na popravku auta. Odvezem kola kod mehaničara da zameni pokvareni deo. Može li se svo znanje o našem telu svesti na brojke. Naš organizam je jedna celina koji upravo tako i funkcioniše i naravno zajedno sa psihom, sa dušom čini naše biće.  Na istoku kažu da naše telo ima svoju svest. Svaka ćelija našeg tela ima svoju svest, To nije svest koju stvara mozak,  to je svest ćelije koja joj je potrebna za njeno dobro funkcionisanje. Svaka ćelija zna besprekorno koja je njena uloga u našem organizmu.  Na osnovu toga i svaki organ ima svoju svest.  Zato Kinezi kažu ako te boli neki organ obrati mu se i upitaj šta ga muči, zašto je oboleo i šta bi mu trebalo da ozdravi. U prilog tvrdnji da naše telo i naši organi poseduju svest  govore priče ljudi kojima su presađeni organi. Mnogi od tih ljudi su se manje ili više psihološki menjali po presađivanju organa. Sigurno je da trauma zbog bolesti i same operacije može da prouzrokuje promene u nečijoj svesti, ali kako objasniti činjenicu da čovek koji nikada nije svirao ni jedan instrument počinje da svira gitraru pošto mu je presađeno srce jer je osoba čije je srce primio dobro svirala gitaru. Dosta je ljudi počelo da radi neke stvari koje nisu činili pre nego što im je presađen organ ali su to radili ljudi čije su organe dobili. Puno je članaka na ovu temu ali ne znam da li su rađena ozbiljna istraživanja. Ako naši organi imaju svoju svest onda je oni zadržavaju i po presađivanju. Što zanči da osoba koja primi nečiji organ primi i deo zapisa ili matrice osobe čiji je organ dobila. Možda i deo njene duše ko zna.

Naravno da je neophodno i pametno slušati savete stručnjaka ali proverenih naravno. Isto tako treba da odemo lekaru kada se razbolimo ali u isto vreme potrebno je i da oslušnemo svoj organizam i da vidimo šta nam poručuje. Svi smo mi različiti, različito građeni i svako od nas ima drugačiju potrebu za hranom, spavanjem, kretanjem, odmorom..   Zato pravilo koje važi za jednu osobu ne može strogo da se primeni na drugu.

Kako slušati svoj organizam. Nije to tako teško kao što izgleda. Kad ste umorni odmorite se. Spavajte dovoljno. Onoliko koliko vam je potrebno da se probudite sveži i čili. Mnogo puta sebe lišavamo sna zbog gluposti. I kada je hrana u pitanju naše telo zna šta mu treba. Ali da bi osetili šta naše telo želi moramo da ogladnimo. Mi danas non stop nešto grickamo. Jedemo kad je vreme ručku iako nismo gladni ili preskačemo obroke dok  ne izgladnimo a onda pojedemo sve što nam se nađe u blizini. Nemojte iscrpljivati telo preteranim fizičkim aktivnostima samo da biste bili u top formi. Ukoliko ne velite teretanu probajte šetnju, plivanje, ples...Pitajte sebe šta zaista volite i u čemu uživate i to radite.

Životinje kada su bolesne obično ne jedu ništa samo spavaju Tako dozvoljavaju svom organizmu da se odmori i  oporavi. Na žalost mi se uplašimo kad se neko razboli i ne jede a naročito kad su deca u pitanju i pokušavamo da ga kljukamo svim i svačim iako njegov organizam to odbija.  

Da rezimiramo, slušajte ljude od struke ali njihove savete prilagodite potrebama svog organizma i održavanje dobrog zdravlja ali i izgleda neće biti napor već zadovoljstvo.