Poslednjih trideset - četrdeset godina najveći uzrok oboljevanja i umiranja i u svetu i kod nas jesu kardiovaskularne bolesti (KVB) pre svega infarkt srca i moždani udar. Ovih dana svi mediji su objavili podatak da svaki dan u Srbiji 47 osoba dobije infarkt, a 15 osoba ne preživi isti. Jednostavno rečeno od svih uzroka smrti KVB su odgovorne za polovinu.
Zašto je to tako i da li se nešto može promeniti? Najrazvijenije zemlje sveta uspele su poslednjih godina da smanje procenat umiranja od KVB bolesti menjajući uzroke koji dovode do njih.
Koji su to uzroci, nama danas poznati a koji dovode do KVB?
Ima ih mnogo i na neke se može uticati, a na neke ne, kao što su godine života i nasleđe. Ono što se može promeniti, a smatra se glavnim uzrokom KVB jesu nepravilna ishrana, pušenje i fiziška neaktivnost. Nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i hronični stres o kome se sve više danas govori direktno vode u gojaznost, povišen krvni pritisak, poremećaj metabolizma masti, šećernu bolest, a sve ovo zajedno dovodi do zadebljanja i zapušenja krvnih sudova. Gojaznost i visok krvni pritisak danas su prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti i bolest i faktor rizika za druge bolesti. A sve je počelo posle Drugog svetskog rata procesom industrijalizcije koja je prvo zahvatila najrazvijenije zemlje sveta da bi se danas proširila na najveći deo čovečanstva donoseći mnoge olakšice ali i nove probleme. Šta se desilo u tom procesu? Najkraće rečeno mašine su počele da zamenjuju čoveka, pa se samim tim povećao sedentarni način života, a napredak tehnologije doveo je do masovne proizvodnje takozvane brze hrane, gde u malom pakovanju imamo veliki broj kalorija, štetnih masti (nisu sve masti štetne), koncentrovanih šećera, raznih aditiva i vrlo malo korisnih sastojka. Sve suprotno od onoga našta je čovekov organizam genetski pripremljen, a to je kretanje, fizički rad i unos veće količine kabastije hrane bogate vlaknima koja se sporo vari. Kancelarijski posao, vožnja do posla, šoping centra, pica, sendvič na brzinu uz mobilni telefon ili TV uz stalni pritisak da se „sve mora“ vodi već u tridesetim godinama pa i ranije u patološku gojaznost i visok krvni pritisak. Krajnje zabrinjavajući podatak je da 58 posto ljudi u svetu i kod nas ima preteranu telesnu težinu ili je gojazno i taj trend povećanaja i broja gojaznih i stepena gojaznosti se nastavlja i ne nazire se njegovo zaustavljanje. Što je najgore, gojaznost se sve češće javlja kod dece u najranijem uzrastu i zato moramo stalno i na sve načine govoriti o tom velikom problemu i tražiti načine da se takav trend zaustavi.
Prim.dr Nadežda Radisavljević
