Rođena sam 22. jula 1991. godine. Osnovnu školu sam završila u svom rodnom mestu, Vraćevšnici, a srednju školu i farmaceutski fakultet, u Kragujevcu. Sada živim i radim u Beogradu, kao farmaceut, u jednoj privatnoj apoteci.
Iako volim farmaciju, i uživam u svom poslu, muzika je ipak moja najveća ljubav. Ona je deo mojih najranijih sećanja, i najvažnija sporedna stvar u mom životu. Od malena sam želela da budem pevačica, a onda sam sa svojih 8 godina počela i sa prvivatnim časovima gitare. Kako se u mojoj porodici uvek slušao dobri stari ex You rok, gitara je za mene postala otkriće, a vrlo brzo i nerazdvojni deo moje svakodnevice. Svoje prve nastupe sam imala pred svojim roditeljima, pred društvom, na školskim priredbama, domijadama, a zatim sam se popela i na neke malo veće, zahtevnije, ali ne i značajnije bine. Pošto je moja mama profesor francuskog jezika, zvuci francuskih šansona su ispunjavali naš dom, pa je i ljubav prema francuskoj muzici došla nekako prirodno. Februara 2008. godine prvi put sam bila učesnik festivala Francuske šansone, sa pesmom Johnny od Vaya Con Dios. Bio je to jedan od mojih retkih nastupa bez gitare. Još četitri puta sam bila učesnik ovog festivala, dvaput prošavši u finale koje se održavalo u Nišu, jednom sa nešto modernijom šansonom, Je ne sais pas, od Joyce Jonathan, a drugi put sa autorskom pesmom „Pružaš mi ruke“ (Tu me donnes les bras), koju je mama za ovu priliku prevela na francuski jezik.
Još jedan od festivala koji će ostati urezani u mom sećanju kao jedna divna uspomena, bio je Festival uličnih svirača, u Novom Sadu, na kome sam imala prilike da nastupim u septembru, 2015. godine. Kako ipak nisam imala karijeru pravog uličnog svirača, rešila sam da je steknem, tako što sam otišla na jedno nesvakidašnje letovanje, i započela karijeru pravog ulicnog svirača na šetalištu u Sutomoru. To je bilo sjajno iskustvo, koje mi je donelo nova poznanstva, puno osmeha, ali i ‘besplatan’ boravak na moru.
Bilo je tu još par manjih, i većih projekata, i festivala na kojima sam imala čast da nastupim kao “jednočlani bend”, kao što su “Buđenje Zemuna”, Unplugged festival, u Srpskom Pub-u u Čačku, kao i projekat Zeleni raspust, u Gornjem Milanovcu, a tu su i nezaboravne svirke u Kragujevačkim lokalima, koje su mi ulepšale poslednju godinu studija. Tu su i Dani Kneginje Ljubice, festival izvorne muzike, koji se tradicionalno održava u Vraćevšnici, na kome imam čast, da svake godine nastupim za drage ljude iz mog rodnog mesta, u revijalnom, i nešto “savremenijem” delu festivala.
Iako mi posao sada oduzima dosta vremena, ipak se trudim da ne zapostavim ni svoju muzičku “karijeru”. Trenutno pevam i sviram obrade domaćih i stranih rok pesama, sa kolegom, i drugom Miljanom, u nekoliko beogradskih lokala, u akustično-električnom duu neobičnog naziva, “Šefica i mališan”.
Kantautorski opus mi se zasada sastoji iz svega tri pesme, ali ne planiram da tu stanem. U neprestanoj sam potrazi za inspiracijom, koju nalazim u svakodnevnom životu, susretima, neobičnim situacijama, i ljudima koji me okružuju.
